Пленарни део конференције отворила је председница Савеза удружења васпитача Србије, Слободанка Радосављевић.
Уследило је уводно излагање прoф. др Живке Крњаје „Дечји вртић као заједница учења“. Председница скупштине Савеза удружења васпитача Слађана Драшковић представила је ,,20 година заједништва“ Закључке Трећег конгреса стручних радника предшколских установа Србије представила је члан Програмског одбора васпитач Нела Дујић. Уследило је представљање Часописа ПРАСКОЗОРЈЕ од стране члана Савета Савеза и председнице Програмског одбора Марије Шћепановић. Информације о стварању Дечјег села по идеји Савеза удружења васпитача Србије представила је директорка ПУ,,Дечје царство“ Велика Плана, Марија Старчевић. Извештај програмског одбора за преглед и одабир радова представила је Тијана Боговац, дипломирани педагога, члан Програмског одбора Савеза удружења васпитача Србије. Пут заједништва – плод узвишених тренутака представила је подпредседница Савеза Маја Радујко. Програмске активности је представила Далиборка Месар, подпредседник Савеза удружења васпитача Србије.
Циљ конференције: Јачање компетеунција практичара у предшколским установама, за рефлексивно преиспитивање праксе практичара у циљу грађења заједништва кроз кључне димензије развијање реалног програма.
У складу са темом стручне конференције, првог дана у осам сесија приказано је 64 рада у следећим сесијима:
Две сесије – Укљученост и учешће деце у развијању реалног програма
Две сесије – Истраживање деце и одраслих у оквиру теме/ пројекта
Две сесије – Рефлексивна пракса – као подршка грађењу заједништва деце и одраслих
Две сесије – Пут ка партнерству између вртића и локалне заједнице
У складу са процесом учења који се развија на конференцији, промењена је концепција рада. Након две презентације у трајању од 20 минута, уследио је дискусиони блок од 30 минута, који је реализован кроз рад у групама.
Након сваке презентације, на нивоу група практичари су промишљали и записивали своје увиде који се односе на презентовани рад. На основу заједничке дискусије, свака група је изнела увиде кроз одговоре на питања. После свих презентација, сумирани су закључци и они чине саставни део извештаја.
Видљиво у приказаним примерима је: инспиративни простори за игру, учење и истраживање деце, заједништво деце и одраслих у развијању тема пројеката. Видљива је култура заједништва. Повезаност између група кроз заједничке активности у заједничким просторима. Вршњачко учење је присутно. Нови квалитет у приказаним радовима је и видљивост поступности и процесуалности у истраживању и приказа радова који прати ток развијања теме пројеката. Интегрисано учење је често у основи приказаних примера за учење. Користе се и именују технике консултовања са децом. Аутентичне ситуације се користе као прилика за истраживање. Смисаоне ситуације учења за децу су основ креирања континуитета у развијању теме/пројеката. Документовање је стављено у функцију развијања програма и поједини радови то су фокусирали. Породица је у већој мери укључена кроз активну улогу у развијању теме пројекта и кроз иницијативе. Поједини радови приказују моделе развијања заједнице учења. У појединим радовима приказано је промишљање о начинима за превазилажење изазова. Приказани су и примери у којима је препозната потреба запослених за усавршавањем дигиталних компетенција и креиране су аутентичне стратегије да се тимови усавршавају у овом домену.
Вредности препознате у радовима су: кооперативност, креативност, иновативност, партнерство, толеранција.
Васпитач као рефлексивни практичар и улога критичког пријатеља видљива је и у приказаним примерима и током рада дискусионих група.
Предлози за унапређивање: радити на препознавању образаца у игри деце као потенцијала за истраживање и покретање развијања теме пројеката. Унапредити сегмент локалне заједнице као места за игру, учење и истраживање. Израњајући карактер програма учинити у још већој мери видљивим. Поштовање различитости и уважавање других култура је такође видљиво у појединим радовима. Важно је преиспитивати функције изложеног у простору.
Квалитет реалног програма у финалној анализи видљив је у носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће. Додатно је потребно радити на димензијама: подршка диспозицијама за учење; сарадња са породицом и локалном заједницом. Најмање видљиве су димезије инклузија, различитости и демократске вредности те радови у наредним сусретањима треба да у већој мери прикажу ове димензије.
Преиспитивање квалитета реалног програма је основ и само/вредновања васпитно – образовног рада као базе за заједничко промишљање и промене праксе (Основе програма предшколског васпитања и образовања – Године узлета, 2018) и ово треба да нас води у даљим настојањима као заједнице која учи.
Можемо закључити да је циљ конференције: Јачање компетенција практичара у предшколским установама, за рефлексивно преиспитивање праксе практичара у циљу грађења заједништва кроз кључне димензије развијања реалног програма је остварен.
Чланови Програмског одбора:
Слободанка Радосављевић
Марина Аризановић
Марија Шћепановић
Марија Старчевић
Мирјана Петровић
Весна Нушић
Тијана Боговац
Нела Дујић
Гордана Лазаревић
Слађана Драшковић
Оливера Дишић