Слободанка
Радосављевић
председник Управног одбора
Савез удружења васпитача Србије
После одржана два конгреса у фокусу стручних радника предшколских установа у Репубици Србији и даље остаје: СТАТУС ДЕЛАТНОСТИ, СТАТУС СТРУЧНИХ РАДНИКА И СТАТУС СТРУКОВНИХ УДРУЖЕЊА.
СТАТУС ДЕЛАТНОСТИ –
Предшколско васпитање и образовање је језгро,
темељ образовног система!
- После скоро 5 година примене Основе програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета“ и ширења мреже ПУ – поштујући Права деце и породице – усклађивањем са потребама деце, родитеља и локалне заједнице, требало је да се прати и поштовање законске одредбе у вези величине предшколске установе и величина и структура васпитних група што нам остаје задатак надаље.
- Струковна удружења указују на то да се и даље треба одговорно бавити подршком добробити детета грађењем реалног програма кроз виђење детета, Процесом промене културе и структуре установе – трансформацијом културе установе, подршци добробити детета као путоказа ка развијању компетентности практичара у оквирима властите праксе и образовним политикама у систему предшколског васпитања и образовања.
- У партнерству релевантних субјеката у области предшколског васпитања и образовања, а у циљу очувања и заштите здравља, подршке добробити деце и породица, као и подршке повезивању и професионалном развоју запослених у предшколским установама следило је умрежавање и заједничко деловање струковних удружења медицинских сестара-васпитача, васпитача, стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије, aкадемске заједнице (Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду), УНИЦЕФ-а, Mинистарства просвете и уз подршку пројекта Инклузивно предшколско васпитање и образовање, деловали смо здружено усмеривши снаге у истом смеру.
У времену здравствене епидемије струковна удружења су следила оперативни план и приоритет Министарства просвете помно пратећи важне информације за родитеље и васпитаче у вези са Ковидом 19, давањем акцента Учењу и професионалном оснаживању у дигиталном контексту, учешћем на линку Оснажимо се-повежимо се, богаћењем Ризнице инспиративне праксе – филмовима са претходних пројеката и материјалима са стручних сусрета , те разноврсним игровним материјалима под називом Хајде да се играмо – намењено деци и родитељима.
СТАТУС СТРУЧНИХ РАДНИКА
Разматрајући статус стручних радника у предшколству, СРПУС и даље указује и на то да, поред осталог, иницијално образовање васпитача не обезбеђује одговарајуће програме на којима треба да се заснива пракса и неопходно је да се започето усклађивање програма настави да би будући васпитач могао да одговори на потребе друштва-односно породице и деце Потребно нам је квалитетније иницијално образовање у смислу савременијих програма за стручне компетенције васпитача, јер програми по којима се васпитачи образују на високим школама и учитељским факултетима , не одговарају у потпуности потребама васпитно-образовног процеса у предшколским установама који треба да прате живот и савремене тенденције друштва и педагошке науке. Практичари у предшколским установама имају увиде у несналажљивост приправника који нису довољно припремљени за рад са децом .
Посебну пажњу треба посветити профилу смера, степену стручне спреме и врсти средњег образовања из кога долазе будући студенти и ради одабира што адекватнијег стручног кадра неопходно је на самом почетку пријаве на студијскр програме, радити тест типа личности. СРПУС се залаже да само ученици са завршеном гимназијом, средњом уметничком и медицинском школом треба да уписују високе школе и факултете за образовање васпитача смера за васпитаче деце предшколског узраста, васпитаче деце јасленог узраста и струковна медицинска сестра. Иницијално образовање васпитача мора да се заснива на разумевању стварне природе васпитно-образовне праксе и струке васпитача.
Процесу промена у циљу усклађености садржаја и исхода на кључним предметима студијских програма за васпитаче са Стандардима компетенција за професију васпитача и важећом законском и подзаконском регулативом се приступило недавно са ентузијазмом, као и спремношћу да учимо, мењамо, развијамо и градимо услове за добробит све деце. Очекујемо да ће овај вид подршке реформи иницијалног образовања васпитача коју пружа Министарство дати још позитивније одговоре на потребе праксе и промене у систему предшколског васпитања и образовања, као и образовном систему у целини.
СРПУС се захваљује Министарству и експертима Филозофског факултета на разумевању и за пружање подршке унапређивању иницијалног образовања васпитача.
Струковна удружења, ради побољшања статуса стручног кадра, посвећују вредну пажњу професионалном усавршавању кроз акредитоване програме, стручне скупове, студијска путовања, кампове и сл. са циљем
- Проширивања и продубљивања сарадње удружења са колегама из других установа ради размене искустава на основама заједничког учења, промена и развоја, истраживања и неговање међусобнoг разумевања као и зближавања васпитача Србије у Савезе.
- Испуњавања личности васпитача у откривању себе, новог задовољства, овладавање искуствима и откривање нових квалитета живота као извора целоживотног учења – пролажење кроз процес –ЖИВОТ ЈЕ ПРОМЕНА!
- Подржавања учесника да унапређују праксу у области игара путем рефлексије у заједништву са другим актерима васпитно – образовног процеса у вртићу, за креирање подстицајне средине за игре у природи у заједништву са породицом и локалном заједницом. Подржавањем учесника за креирање стратегије за унапређивање праксе игара, стицања знања и вештина за подстицање целокупног дечјег развоја применом специфичних, традиционалних техника рада са природним материјалима кроз индивидуализацију рада на различитим нивоима и сл.
- Овом приликом указујемо на неадекватан друштвени статус васпитача и статус делатности предшколског васпитања и образовања.
Нажалост, у предшколским установама стручни радници као струка се помало деле на практичаре, односно, васпитаче и на стручне сараднике, који имају чини се бољи статус у друштву. Васпитачима се понекад обраћају стручни сарадници превише захтевно, са недовољно поштовања и са неразумевањем посла који они обављају не ценећи стручност и фундаменталност одговорности рада са децом.
Васпитаче би требало чути када говоре о проблемима на послу, како изгледа један дан у вртићу. Овим желим да укажем, да освестимо то колико је важна особа која са децом проводи шест сати дневно, у условима који, често, нису баш адекватни, најчешће са великим бројем деце у групама. Наша мисија је да практичари и стручни сарадници као подршка више уважавају једни друге на темељима праксе и неопходног заједништва. Желимо, да уважавање сваког појединца, дијалог и толеранција буду базични принципи, а не изузетак.
Образовна политика у нашој земљи мора да се мења, да се непрестално унапређује, осавремењава. Иако у институцијама постоје стручњаци који се труде да унапреде постојеће стање, искораци морају да буду много већи. Неопходна је политичка решеност за оснаживање васпитне функције у образовном систему с посебним освртом на базично, на предшколско васпитање и образовање.
Потребно је промовисати васпитачки и педагошки позив и то је један вид улагања у стручни кадар. Уколико сада не улажемо у будућност, неће имати ко да васпитава нити образује будуће стручњаке, а самим тим неће бити ни компетентних васпитача.За сада је развојна димензија, улагање у унапређивање компетенција и стимулисање запослених и будућих стручњака за предшколство, практично веома мало.Искораци морају да буду већи.
Наш пут је унапређивање наших компетенција, веће улагање у васпитање и образовање, да препознамо снагу и вољу и посвећеност за ангажовање и на ширем друштвеном плану…
Ово је речено из најбоље намере, јер ћутање је терет, а реаговање професионална одговорност.
Управо је конгрес место где треба говорити отворено о свему што смо запазили, имамо дилему и не знамо, а желели бисмо да знамо, да буде другачије и сл.
СТАТУС СТРУКОВНИХ УДРУЖЕЊА
Значај удружења и удруживања у предшколском васпитању и образовању са аспекта делатности коју обављамо, те планирање и реализација стручних скупова и вођење просветне политике, праћење, анализирање и унапређење делатности у којој удружење делује је од великог значај за професију васпитач и за делатност.
Васпитач је личност која се обрадује сваком новом увиду о детету. Радује се дечјим успесима. Васпитач зрачи нечим дечјим. На лицу и у души васпитача крије се дете -то је збиља, то је суштина професије васпитач…
У васпитачком
крилу су смештене испричане приче о детињству, смех и понека сузица . Сваки наратив има неку фину структуру,
неку префињену композицију специфичног детињства која изазива
асоцијације, сећања, подстиче на једно размишљање и на разговор са самим собом … тад почињемо да схватамо да је дете једна велика тајна, божанска тајна …
Онај који је на почетку и
почне да се бави истраживањем своје праксе у
непрегледном простору детињства, трага за
детињством, а то је и трагање за сопственим
идентитеом да постане то што јесте или оно
што треба да буде, а још није.
Можда је довољно да свако од нас на
свој начин покуша да мења себе и своје окружење пa ће тиме и мењати свет.
Деци и нама је потребна љубав, сарадња и емпатија. Деца од нас одраслих уче како би требало да се понашају, да мењају свест, ставове, систем вредности, а нама је потребна изградња потпуно новог система вредности.
И да завршим Кинеском изреком:
И највеће дрво почиње из малог семена.
И највећа кула почиње из груде земље.
И најдужи пут почиње првим кораком. (КЊИГА ПУТА И ВРЛИНЕ, Lao Tzu – Tao Te Ching)
И
додајмо ….
И најбољи човек почиње дететом и игром у
вртићу!