Циљ стручне конференције Савеза удружења васпитача Србије под називом „Живот у вртићу-искуства, учења и различите перспективе“ је „Јачање компетенција васпитача, сестара васпитача, стручних сарадника и директора за преиспитивање своје праксе и креирање промене на основу уважавања перспектива, искустава и учења у вртићу као месту заједничког учења“. Организацијом пленарног дела кроз излагања на теме: партнерство у вртићу, значај дечијих искустава за процес учења, питање квалитета живота у вртићу, процеса промене и разумевања концепције „Године узлета“ и организацијом сесија на теме: дете у реалном програму, развијање теме/пројекта, партнерство са породицом и локалном заједницом и заједница која учи, закључујем да је циљ скупа остварен, да су присутни на скупу током ових дана заједно са колегама стицали нове увиде о сопственој пракси, а и да су имали прилике да сагледају квалитет рада других и тиме буду додатно охрабрени и ојачани да наставе процес промене који су започели у својој пракси.
Скуп је пријављен и одобрен од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања у оквиру приоритетне области стручног усавршавања која је дефинисана од стране Министарства просвете и гласи „Јачање компетенција запослених у предшколској установи за примену програмске концепције-Године узлета“. На скупу су се отварале многе теме кроз конкретне примере из праксе и све су се преиспитивале у односу на концепцију „Године узлета“. Имали смо прилику да видимо и чујемо аутентична решења и приступе, задовољство процесима кроз које су аутори радова пролазили, али и тешкоће и дилеме са којима су се суочавали а које смо покушавали заједно да сагледамо, уважимо и конструктивно усмеримо у правом правцу. Тако да закључујем да је скуп дао допринос остваривању ове приоритетне области.
У пленарном делу проф. Лада Маринковић је излагала на тему „Партнерство у вртићу-пут ка креативности“ у оквиру које је проблематизовала могућности за остваривање партнерских односа у вртићу са акцентом на партнерство са децом истичући значај слике о активном и компетентном детету. Кроз нивое партиципације деце у развијању програма истакла је значај заједничког развијања програма са децом и развој креативног потенцијала код деце. Милан Миљковић је у оквиру теме „ Значај искустава у процесу интегрисаног учења детета предшколског узраста“ дао теоријски осврт на значај дечјег искуства као вида социјалног процеса и континуиране интеракције између детета и средине. Говорио је о савременом холистичком приступу детету у ком се ставља акценат на доживљај искуства детета и дао је преглед основних постулата концепције „Године узлета“ у односу на значај дечјих искустава у процесу интегрисаног учења. Сандра Бацковић је излагала на тему „Живот у вртићу кроз призму Основа програма Године узлета-отпори, разумевање и примена“ говорећи о предусловима за квалитет живота у вртићу, о процесу промене васпитно-образовног рада и анализом програмских приступа „шта и како деца уче“ позвала учеснике да уоче разлику и преиспитају своју праксу у односу на њих. Као могућност за постизање већег квалитета пленарног дела видим у истицању јасније везе (кроз смерницу Програмског одбора излагачима) између теме скупа и тема излагања, као и у начинима представљања који доприносе бољем разумевању (израда презентација, повезивања теорије и праксе). Уједно, можда би могла и да се врати ранија пракса да се у пленарном делу прикаже и један пример из праксе који у највећој мери осликава тему скупа, а који како би могли да виде и чују сви учесници.
Рад су сесијама је био врло интензиван и констуктиван за све учеснике. У оквиру седам сесија у првом дану је било представљено по четири рада, а у другом по три. Присуствовала сам раду у шест сесија и углавном видела по један рад (у једној сесији два) и учествовала у дискусионом блоку који се односи на тај рад. Током оба дана седам модератора је врло професионално и фокусирано координирало између аутора радова и осталих учесника. Током оба дана излагачи су се сјајно припремили и трудили да што боље представе своју праксу. Било је примера првих пројеката, трогодишњих процеса, креативних решења, истицања значаја ослањања на квалитет у ранијој пракси до врло иновативних приступа у раду појединих установа. Дискусиони блок је осмишљен и реализован кроз рад у групама, а вођен питањима која су учеснике усмеравали на уочавање квалитета у сваком раду, да сегменте рада пореде са својом праксом и конкретизовање предлога за унапређивање. То је допринело да сви учесници у сесијама буду укључени кроз фокусирану анализу праксе колега, давање примера из своје праксе и креирање смерница и савета за даљи рад. Само у појединим случајевима је било учесника који су инсистирали на повратној информацији која се састоји од похвале без икакве конкретне аргументације. Тако да можемо да закључимо да нас овакав рад у сесијама учи и како да анализирамо и преиспитујемо своју и туђу праксу и како да кроз дијалог будемо конструктивни и доприносимо вешеперспективности у предшколском васпитању и образовању.
У односу на саму организацију скупа, потребно је истаћи да велики тим стоји иза ње и да је она била у служби квалитету рада. Обзиром да је и менаџер хотела имао потребу да изјави „ Нико нема седам сесија“, вероватно је био изазов и за њих како изаћи у сусрет организовању седам сесија. Свесна тога, само ћу прокоментарисати да су услови за рад у шест сесија били одлични, а у једној је сам простор био отежавајући за рад самог модератора мада је и у тој сесији дискусиони блок био врло жив. Сви учесници скупа су поштовали сатницу и динамику активности. Имали су штампану брошуру са планом активности и Зборник свих радова које је припремио Савез и стиче се утисак да је то додатно допринело доброј организацији скупа.
Сандра Бацковић
23.4.2023. Кладово