„ЖИВОТ У ВРТИЋУ- ИСКУСТВА, УЧЕЊА И РАЗЛИЧИТЕ ПЕРСПЕКТИВЕ“
Пленарни део конференције отворила је председница Савеза удружења васпитача Србије, Слободанка Радосављевић.
Уследило је уводно излагање прoф. Др Ладе Маринковић „Партнерство у вртићу, пут ка креативности“, затим излагање мастер педагога Милана Миљковића са темом : „Значај искуства у процесу интегрисаног учења детета предшколског узраста“ и излагање саветнице координаторке, дипл.педагошкиње, Завода за унапређивање образовања и васпитања Сандре Бацковић са темом „Живот у вртићу кроз призму Основе програма Године узлета – отпори, разумевање и примена“.
Извештај програмског одбора за преглед и одабир радова представила је Гордана Лазаревић, васпитач, члан Програмског одбора Савеза удружења васпитача Србије.
Активности поводом обележавања Дана васпитача је представила Жаклина Ђурић, подпредседник Савеза удружења васпитача Србије.
Програмске активности је представила, Далиборка Месар, васпитач, потпредседник Савеза удружења васпитача Србије.
Циљ конференције: Јачање компетенција васпитача, медиционских сестара-васпитача, стручних сарадника и директора да рефлексивно преиспитују своју праксу и креирају промене на основу уважавања различитих перспектива, искустава и учења у вртићу као месту заједничког живљења.
У складу са темом стручне конференције, првог дана у седам сесија приказано је 26 радова, а другог 21 рад, укупно 47 радова у следећим сесијима:
I Сесија – Заједница која учи
II Сесија – Дете у реалном програму – перспектива детета
III Сесија – Пројектно планирање
IV Сесија – Партнерство са породицом и локалном заједницом
На стручној конференцији су презентовани радови из Србије, Републике Северне Македоније (4 рада), Републике Српске (2 рада) и Црне Горе (2 рада).Учесници скупа су медицинске сестре-васпитачи, васпитачи, стручни сарадници, сарадници и директори предшколских установа.
У складу са процесом учења који се развија на конференцији, промењена је концепција рада. Након сваке презентације у трајању од 20 минута, уследио је дискусиони блок од 30 минута, који је реализован кроз рад у групама. Свака група је добила питања:
1. Шта вам је било посебно важно и вредно у приказаном примеру?
2. Изнесите своје искуство у поређењу са искуствима колега у приказаном примеру. Шта је слично а шта различито?
3. Ваш предлог за даље унапређивање праксе. Прва три корака…
Након сваке презентације, на нивоу група практичари су промишљали и записивали своје увиде који се односе на презентовани рад. На основу заједничке дискусије, свака група је изнела увиде кроз одговоре на питања. После свих презентација, сумирани су закључци и они чине саставни део извештаја.
Кроз рефлексивна питања у односу на рад практичари су описивали праксу, упоређивали са искуствима других колега и правили план акције промене кроз кораке. Први ниво рефлексије се односио на „моју позицију“ где учесници дају опис искуства колега и знања из праксе уз осврт на то шта је посебно важно и вредно у приказаном примеру. У другом нивоу рефлексије „ја и други“ учесници су користили референтни оквир за преиспитивање сопствене праксе на основу примера праксе колега. Трећи ниво рефлексије је омогућавао промишљање о будућим корацима и акцијама у правцу унапређивања квалитета праксе.
Кроз дискусију на нивоу сесија кроз размену дошли смо до следећих увида:
- Акцентован је и значај поступности корака у развијању теме/пројеката и подршка иницијативи деце у развијању реалног програма. Процес истраживања често је подређен називу теме / пројекта и води не препознавању тренутка за промену теме у циљу продубљивања истраживања.
- Једна од тема дискусија било је и питање трајања пројеката.
- Направљени су искораци у грађењу партнерства са породицом и локалном заједницом. Потребно је даље грађење партнерства у сарадњи са породицом и локалном заједним (подршка иницијативама породица и видљивост вртића у локалној заједници) као и продубљивање сарадње међу групама на нивоу заједнице вртића.
- Приказане су различите перспективе у складу са културом и структуром вртића који одражавају аутентичност живота вртића у складу са контекстом што утиче на развијање реалног програма.
- Практичари процењују да је рад у сесијама донео хоризонтално повезивање и размену примера праксе што је њима веома значајно у разумевању програмске концепције „Године узлета“. Имали су прилику да дају увиде и рефлексију у односу на властита искуства, искуства колега и сагледају примере из угла „Година узлета“. Разматрајући своју праксу и улогу на конкретном примеру учесници скупа су имали могућност промишљања и мењања односа према властитој пракси. На овај начин стечени увиди су били основ за нове планове и акције, који воде ка жељеној промени.
- Начин рада у коме дискусија следи након сваке презентације је оцењен као користан, значајан и изузетно подржавајући.
- Практичари на другачији начин сагледавају своју праксу и примери радова им користе да промишљају о томе да ли су на добром путу, шта могу да промене, унапреде, чиме је успостављена позиција оснаживања за преиспитивања праксе кроз рефлексивне нивое. Промењен је однос према изазовима у процесу, које се сада виде као прилике за учење.
- У наредном периоду важно је ставити акценат на активан однос практичара у обезбеђивању ресурса у сарадњи са локалном заједницом и смислено укључивање експерата у циљу унапређивања партнерства вртића и локалне заједнице.
Можемо закључити да је циљ конференције: Јачање компетенција васпитача, медиционских сестара-васпитача, стручних сарадника и директора да рефлексивно преиспитују своју праксу и креирају промене на основу уважавања различитих перспектива, искустава и учења у вртићу као месту заједничког живљења остварен.
Чланови Програмског одбора
Слободанка Радосављевић
Марина Аризановић
Марија Шћепановић
Мирјана Петровић
Весна Нушић
Тијана Боговац
Нела Дујић
Гордана Лазаревић