Циљ конференције: Јачање компетенција практичара у предшколским установама, за рефлексивно преиспитивање праксе практичара у циљу грађења заједништва кроз кључне димензије развијање реалног програма.
Пленарни део конференције отворила је председница Савеза удружења васпитача Србије, Слободанка Радосављевић.
Уводно излагање проф. др Живке Крњаје: , Филозофски факултет Београд „ Како разумемо дечији вртић као заједницу учења“.
Маја Радујков, потпреседник Савеза удружења васпитача Србије, излагач „20 година заједништва“
Силвија Кикановић, члан Управног одбора Савеза : Извештај са другог кампа
Марија Старчевић, педагог, директор ПУ „ Дечије царство“ , члан ПО Савеза Представљање документа Вредности и полазне програмске основе које желимо да подржимо у раду са децом у дечијем селу ОД ИДЕЈЕ ДО РАДОСНИЦЕ, по идеји Савеза удружења васпитача Србије
Далиборка Месар, потпреседник Савеза удружења васпитача Србије , излагач Представљање програмских активности
Други део пленума, 06. 12.2024. год.
Марија Шћепановић, члан Савета Савеза и председник Програмског одбора Савеза Представљање другог броја часописа „ Праскозорје“ који се бави промоцијом предшколског васпитања и образовања и професионалног деловања практичара
Нела Дујић, члан Програмског одбора и члан Управног одбора представљање идеје- ТИМ ПРАСКОЗОРЦИ –нови начин хоризонталне размене, васпитач васпитачу ( слободна хоризонтална размена, мисли и искустава, компетентних практичара са компетентним практичарима из области предшколскохг васпитања и образовања
Пратећа активност „ Како је настало моје место“- Тимови предшколских установа
У складу са темом стручне конференције, првог дана у осам сесија приказано је 64 рада у следећим сесијима:
Две сесије –Укљученост и учешће деце у развијању реалног програма
Две сесије–Истраживање деце и одраслих у оквиру теме/ пројекта
Две сесије– Рефлексивна пракса – као подршка грађењу заједништва деце и одраслих
Две сесије – Пут ка партнерству између вртића и локалне заједнице
У складу са процесом учења који се развија на конференцији и променом концепције рада, након две презентације у трајању од 20 минута, уследио је дискусиони блок од 30 минута, који је реализован кроз рад у групама.
Током презентације, на нивоу група практичари су промишљали и записивали своје увиде који се односе на презентовани рад. На основу заједничке дискусије, свака група је изнела увиде кроз одговоре на питања. После свих презентација, након дискусионог блока, учесници су износили своје увиде у односу на видљивост вредносних димензија реалног програма у приказаним радовима.Заокружен је рад у сесијама кроз закључна разматрања.
У већини радова је видљива потреба васпитача да заједничи промишљају на нивоу васпитне групе, тима уз учешће свих актера васпитно образовног процеса.
У приказаним примерима видљив је: инспиративни простори за игру, учење и истраживање деце, заједништво деце и одраслих у развијању тема пројеката. У мањој мери је видљив процес истраживања деце. У поједини радовима уочено је да материјали који су уношени нису били у функцији подстицања истраживања деце Важно је преиспитивати функције изложеног у простору.
Видљива је култура заједништва. Повезаност између група кроз заједничке активности у заједничким просторима. Вршњачко учење је присутно. Нови квалитет у приказаним радовима је и видљивост поступности и процесуалности у истраживању и приказа радова који прати ток развијања теме пројеката. Интегрисано учење је често у основи приказаних примера за учење. Користе се и именују технике консултовања са децом. Аутентичне ситуације се користе као прилика за истраживање. Смисаоне ситуације учења за децу су основ креирања континуитета у развијању теме/пројеката. Документовање је стављено у функцију развијања програма и поједини радови то су фокусирали. Породица је у већој мери укључена кроз активну улогу у развијању теме пројекта и кроз иницијативе. Поједини радови приказују моделе развијања заједнице учења. У појединим радовима приказано је промишљање о начинима за превазилажење изазова. Приказани су и примери у којима се препознају унапређене дигиталне компетенције практичара у припреми и презентовању радова, у раду са децом и комуникацији са породицом.
Вредности препознате у радовима су: кооперативност, креативност, иновативност, партнерство, толеранција као и фокусираност практичара на креирање средине за учење у којој се подстиче грађење односа. У већини радова се препознају различите стратегије васпитача у циљу подршке добробити сваког детета
Предлози за унапређивање: радити на препознавању образаца у игри деце као потенцијала за истраживање и покретање развијања теме пројеката. Унапредити сегмент локалне заједнице као места за игру, учење и истраживање. Израњајући карактер програма учинити у још већој мери видљивим. Поштовање различитости и уважавање других култура је такође видљиво у појединим радовима.
Квалитет реалног програма у финалној анализи видљив је у носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће. Додатно је потребно радити на димензијама: подршка диспозицијама за учење; сарадња са породицом и локалном заједницом. Најмање видљиве су димезије инклузија, различитости и демократске вредности те радови у наредним сусретањима треба да у већој мери прикажу ове димензије.
Преиспитивање квалитета реалног програма је основ и само/вредновања васпитно – образовног рада као базе за заједничко промишљање и промене праксе (Основе програма предшколског васпитања и образовања – Године узлета, 2018) и ово треба да нас води у даљим настојањима као заједнице која учи.
Препознаје се потреба да се практичари фокусирају на истраживачки процес деце и да га прикажу у стручним радовима.(Подржати децу да на њима смислен начин буду учесници процеса сопственог учења који ће их довести до вештина, знања и умења које су потребне за живот).
Подсетити се да провокацијом васпитач на одређени начин усмерава упитаност деце ( није све што се унесе у простор провокација).
Неопходно је користити стручну терминологију,у писању радова, током излагања, размене и дискусије.( Користити приручнике Линиија лета)
Треба унапредити компетенције практичара за комуникацију и представљање ставова и увида у подржавајућој атмосфери .
Предлог теме за наредну конференцију:
„СХВАТАЊЕ И СТРУКТУРИРАЊЕ ПРОСТОРА У ДЕЧЈЕМ ВРТИЋУ: ИСКУСТВА ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ“
Чланови Програмског одбора
Слободанка Радосављевић
Марија Шћепановић
Марија Старчевић
Весна Нушић
Нела Дујић
Гордана Лазаревић
Оливера Дишић
Биљана Трајковић
Наташа Јовановић