ПРЕДШКОЛСВТО ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ

У Сарајеву, од 06. до 08. септембра, 2013. одржана је друга научно-стручна међународна конференција Балканског савеза удружења васпитача-БАПТА

ПРЕДШКОЛСТВО ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ

На конференцији је било радова из четири земље из региона. Тематски гледано, радови су се уклапали у тематски оквир конференције , обиловали су богатством практичних и применљивих искустава у области предшколског васпитања и образовања како на високошколским институцијама које образују васпитаче, тако и из предшколских установа.

Добар избор уводничара и одзив свих структура који се баве васпитаним процесом у предшколству, обећава:

– професионалан рад БАПТА,
– активно учешће у реформи образовних система у земљама региона,
– укључивање у процес европског повезивања,
– праћење развоја образовања и стручног усавршавања васпитног кадра,
– подизање конпетенција васпитача, а тиме ће се и изграђивати бољи статус васпитног особља, истраживањем сопствене праксе, разменом васпитача у земљама региона, праћењем савремених сазнања и квалитетније примене наученог у васпитано-образовном раду.

У најкраћем речено, мисија предшколског васпитања и образовања БАПТА, тежи да помогне васпитачима да припремају децу за живот са љубављу, односно да се усредсреде на релацију дете-одрасли како би од најранијег детињства , раном стимулацијом и постицајним васпитним деловањем подржали и подстакли свако дете да кроз игру у интеракцији са окружењем у коме одраста, радује се, игра и стиче искуства релевантна за његово одрастање, за живот.
Да би мисија БАПТА била остварена, потребно је да васпитачи поседују доста позитивне енергије и љубави за посао који обављају , односно, потребни су нам саавремено и стручно образовани васпитачи, што значи да су нам потребне институције са савременим и усклађеним програмима за образовање васпитача у складу са савременим развојем деце.

Уколико су предшколске установе као место живљења деце и васпитача усмерене на отвореност и спремност на усмереност ка стварању услова животних ситуација у вртићима, уколико родитељи буду део тима, сви ћемо користити заједници у којој живимо, а дете ћемо са љубављу васпитавати и припремати за живот.

За све ово је потребна стална размена знања и промовисање умења васпитача укључујући уважене субјекте који се научно баве предшколством.
Тежња и циљ БАПТА је подржавање професионалног развоја васпитача као уметника у вајању детета, истраживања начина откривања света који дете окружује. Васпитач треба да помогне детету да развије веру у своје ЈА, а то ће моћи само ако верује у дете подстичући радозналост и стварајући услове за кретање, игру у средини у којој ће дете моћи да се оствари.

У детињству детета не треба да одрсли остваре оно што су замислили, већ да уважавају свако дете понаособ, јер свако дете има свој ритам живота и интересовања. На нама је да створимо услове, креирамо заједно са децом и родитељима средину у којој ће се деца кроз активности учити самоконтроли.Послушност детета не сме да нам буде циљ, напротив, непослушност треба да нам буде изазов.

Васпитачи као уметници, вајари дечјих душа, имају много већу одговорност него што су и сами свесни тога. Зато васпитач треба да зрачи позитивном енергијом и вечитим оптимизмом. Мотивисаност за пружање љубави деци свуда и на сваком месту у васпитачу мора да постоји. Сваки дан је нови изазов, нови почетак, нова шанса да се на неки други начин приближи детету животна ситуација, да се у детету роди радост. Васпитач као уметник, на тај начин чува достојанство своје професије. Да био добар васпитач, мора да буде спреман да учи, односно свестан своје одговорности васпитавања деце, посвећености деци.

Задатак васпитавања је стратешки и огромна моћ умећа васпитавања. У нашим инструментима умећа је дете, најдрагоценије биће, будући човек!
Један од главних задатака васпитача треба да буде разговор о својим закључцима са децом и родитељима, кроз размену искустава са другим васпитачима, стручњацима са факултета и високих школа које образују васпитаче, на стручним скуповима када тртеба да разговарају о својим истраживањима и дилемама.

Није довољно да сваки васпитач буде лично спреман и одговоран да себе усавршава. То, нажалост, подразумева и политичку вољу, повољну климу за објективно схватање друштва да је учење , да бисмо учили друге, дуготрајан и континуирани процес који не може без подршке одговорнох субјеката у друштву.

Зато је неопходно повезивање и сарадња са образовним и научним институцијама и спремност свих да кроз тај процес учимо шта значи бити истраживач и изграђујемо себе као истраживачи.

На овој 2. научно-стручној конференцији , заједно, експерти и практичари дали су свој допринос развоју и унапређивању предшколства у региону Балкана, пратећи дете које се разликује од детета пре десет година и таквом детету које више захтева, треба обезбедити услове за радост , васпитавајући га с љубављу за живот.

“Сви радови презентовани на овој научно-стручној конференцији, су јасно конципирани, види се да су резултат вишемесечног упорног и посвећеног рада аутора и коаутора и да су усмерени на сегмент унапређивања предшколског васпитања и образовања у региону.

Прва сесија бавила се теоретским моделима који подржавају отворени систем васпитања и образовања деце предшколског узраста. У свим радовима види се методологија истраживања која се углавном своди на акционо или уже тематски акционо истраживање.

Резултати истраживања су врло видљиви и наглашени. Све презентације нам сугеришу кључне правце по којима се морамо мењати, дакле трансформисати предшколско васпитање и сам вртић као институцију. Циљеве имамо, стратегија и пут како ћемо на томе радити ствара се на оваквим скуповима”. – закључила је Марија Старчевић, модератор 1. сесије на конференцији.

“Сви радови су проживљено искуство. Презентатори су се максимално трудили да у најбољем свјетлу прикажу спој теорије и праксе. У том процесу дјетету и родитељима дају максимум. Било је торијских, практичних, истраживачких радова, као и оних који ће наставити те активности. Сви су научили нешто ново, потврдили оно што су знали и одлучни су да овакав начин усавршавања и рада треба наставити, те стално теорију потврђивати у пракси, а у пракси тражити упориште у теорији. Наравно, све је ово у тијесној вези са новим стремљењима у друштву, брз темпо живота и презаштићена дјеца која свакако од васпитача траже много знања, умијећа, љубави, флексибилности, итд…

Идемо даље у овом смјеру уважавајући модеран приступ предшколском васпитању и образовању, модеран начин живљења и дијете у центру збивања између теорије, праксе, потреба и стварности“- закључила је Маријана Зрнић, модератор 2 сесије.

“Сви приказани радови имају добро утемељену теоретску основу:
Теме су актуелне и радови приказују континуиран процес, заступљен је тимски рад, наглашен је значај развијања отвореног система васпитања и васпитача у улози рефлективног практичара и истраживача сопствене праксе, истакнут је значај самовредновања у процесу осигурања квалитета, исказана је потреба за континуираном системском подршком у процесу инклузије, истакнуто је дa докумнетација треба да буде реални показатељ живота групе и рада васпитача, као и потреба за организовањем оваквих стручних скупова као облика стручног усавршавања“- закључила је Славица Илић, модератор 3. сесије.

Савремено високо образован васпитач треба да буде оспособљен да прати такво дете, да препозна његове захтеве и интересовања и помогне му да се само снађе у животној ситуацији. У том откривању и подршци , васпитач ће моћи да сагледа богатство и различитости креативних капацитета и могућности уметничког деловања васпитача у процесу вајања мудрости детета.

Сва деца заслужују љубав, волимо их да би порасли у праве људе. Будимо поносни на то што смо васпиатчи, а поштовани професори који образују васпитаче, треба да буду поносни што стварају уметнике за васпитавање деце.

Сматрамо да је ова Међународна конференција о предшколству између традиције и савремености, изазов и подстрек за све оне који се баве децом, да се и сами упуте у правцу истраживања и усавршавања себе, свог рада и средина у којима раде.

Слободанка Радосављевић,
предсеник управног одбора БАПТА

Погедајте фотографије: