„ДОЖИВЉАЈ И СХВАТАЊЕ ПРОСТОРА КРОЗ ИСКУСТВА ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ“
Тара, 02.-05. децембар 2021. год
У пленарном делу конференције након поздравне речи председнице Савеза удружења васпитача Србије Слободанке Радосављевић уследила је поздравна реч др Милана Пашића, помоћника министра просвете науке и технолошког развоја.
Уследило је уводно излагање прoф.др Дрaгaнa Пaвлoвић Брeнeсeлoвић Где је простор за припрему за полазак у школу у ,,Годинама узлета” и прoф. др Живкa Крњaja на тему Зашто без инспиративног простора у вртићу нема интегрисаног учења.
Програмске активности је представила Слађана Драшковић, секретар Савеза удружења васпитача Србије.
Извештај програмског одбора за преглед и одабир радова представила је Тијана Боговац, педагог, члан Програмског одбора.
Циљ конференције:
Јачање компетенција васпитача кроз размену знања и искустава о значају простора као важне димензије реалног програма
У складу са темом стручне конференције у пет сесија је приказано 42 рада:
I Сесија – ПРОСТОР КАО ОСЛОНАЦ ПРОЈЕКТНОМ ПРИСТУПУ
II Сесија – ЗАЈЕДНИЧКО УЧЕШЋЕ У КРЕИРАЊУ ПРОСТОРА
III Сесија – ПРОСТОР КАО ПОДРШКА ДОБРОБИТИ ДЕТЕТА
IV Сесија- ИСТРАЖИВАЊЕ ПРОСТОРА КАО ПОКРЕТАЧ ПРОМЕНА
V Сесија – ПРОСТОР ЗА ИГРУ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ДЕТЕТА
Приказани радови представљају примере актуелне праксе у различитим срединама и прилика су за сагледавање, преиспитивање и унапређење васпитно – образовног рада кроз рефлексију сопствене праксе.
Препознајемо промене у простору као део процеса који се дешава у заједници деце и одраслих, као и заједништвo у креирању инспиративне средине за игру, учење и истраживање.
У установама које су презентовале радове, а већ су у примени нове програмске концепције, видљиве су стратегије за развијање реалног програма.
Након презентације радова и дискусије, уследио је дискусиони блок под називом: „Размена, рефлексија, промишљање“
РАДИОНИЦА : ПРОМЕНЕ
Циљ радионице био је размена искустава о схватању промена у простору које се дешавају у вртићу и на који начин оне обликују положај детета и васпитача.
| Како препознајете промену у начину уређења простора | разноврсност материјала, доступност, мобилност, коришћење свих простора у вртићу, отвореност, слобода у изражавању и покрету, укљученост свих учесника програма у уређивању простора |
| Какву улогу има васпитач у променама и каква су очекивања од васпитача | ослушкивање деце, партнерство, рефлексија праксе, повезаност, подршка и праћење дечјих интересовања и потреба, прилагодљивост, ослушкивање, тимски рад, иницијатор, провокатор, мотиватор, спона између деце – родитеља – локалне заједнице, истражује заједно са децом |
| Шта поручујемо деци уређењем простора | да могу да истражују целим својим бићем и да могућношћу избора раде оно што је смислено; да су компетентни да одлучују, да се осећају сигурно, безбедно, да закључују на основу искуства да је сав простор њихов |
| Које промене су за њих најважније | оне промене у којима учествују, које саме направе, могућност и слобода избора, истраживање, стварање, нема просторно ограничење и уче једни од других |
| Ко учествује и на који начин се покрећу промене у простору | деца, васпитачи, родитељи, локална заједница |
| Да ли су те промене нагле и бурне или споре и постепене | споре и постепене, а могу да зависе од укључености и подршке свих који учествују у имплементацији програма. Временом се граде и богате |
| Како су за околину видљиве промене | отвореност, транспарентност, промоција, заједничко учешће |
РАДИОНИЦА: ШТА МИ ПОМАЖЕ/ СПРЕЧАВА МЕ ДА СЕ МЕЊАМ
Циљ радионице био је да се развије рефлексија у групи у односу на питање промена у простору.
Као факторе који спутавају или отежавају промену учесници су издвојили: лични план лична немотивисаност, незаинтересованост, страх од непознатог, лична уверења, предрасуде, недостатак асертивних комуникација; план сарадње одсуство подршке и тимског рада, неразвијена сарадња са родитељима и одсуство подршке за инклузивни приступ; план услова недостатак информација, едукација, недовољно разумевање нових Основа, недостатак средстава и услова (финансијских, материјалних и др.), број деце у групама, питање безбедности деце, епидемиолошке и санитарне мере.
Као факторе који помажу процес промене учесници су издвојили: лични план личну мотивисаност, радозналост, истраживачки дух и тежња ка иновацијама, отвореност, креативност, слобода, свест о професионалним компетенцијама, свест о значају игре и уважавање деце као иницијатора; план сарадње искуство, колегијалност, награда и похвала, подршка колега и установе, заједница која учи, подршка свих структура; ; план услова едукације, литература и размене – хоризонталне размене, сусрети, конференције и др., смањен обим документације, адекватни услови, простор; померање од стереотипа, технологије
| Зашто је промена средине важна | буди запитаност детета, подржава игру и истраживање, целовити развој и интегрисано учење, добробит деце и могућност избора деце; подржава креативност деце и различите начине изражавања; директно одређује положај детета у програму; подржава вршњачко учење |
| Да ли је лако мењати се, зашто неко не жели да се мења | није, тешко је изаћи из зоне комфора, страх од неизвестости и недостатак самопоуздања и зато што подразумева промену угла гледања, перспективе и рад на себи.
“Промена је у нама и не треба је очекивати од других.” |
| Да ли се плашимо промена | индивидуално је. постоји различита сагледавања, негде се сагледава као изазов а негде као препрека
“Свака промена је тешка, док не осетимо добробит те промене.” |
Закључак:
Рад у сесијама и дискусионом блоку била је прилика за размену искустава, упознавање са различитим контекстима, изазовима и могућностима за промене у пракси креирања средине.
Тема за наредну, пролећну стручну конференцију:
ГРАЂЕЊЕ ОДНОСА КАО ПОДСТИЦАЈ ПРОМЕНА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ ПРАКСЕ
Програмски одбор:
- Слободанка Радосављевић
- Марина Аризановић
- Мирјана Петровић
- Марија Старчевић
- Марија Шћепановић
- Весна Нушић
- Нела Дујић
- Тијана Боговац
- Гордана Лазаревић