НА ЛЕПОМ ПЛАВОМ ДУНАВУ,
ОДРЖАНИ
16. ПРОЛЕЋНИ СТРУЧНИ СУСРЕТИ ВАСПИТАЧА
У Кладову, крај Дунава, од 17. до 20. марта, 2011. одржали су се 16. пролећни стручни сусрети » Васпитачи-васпитачима « . На овом скупу било је око 500 учесника из свих округа Србије.
Васпитачи и други учесници из земље и иностранства, имали су прилике да прате 49 презентација радова стручних тимова предшколских установа укоји су се презентовали у хотелима «Ђердап» и «Аквастар», као и у просторијама Дома културе.
Већина презентација реализовала се кроз радионице интерактивним учешћем презнтатора и посматрача, а кроз које је приказан континуиран тимски рад, унутар установе и ван ње.
Аутори радова у току стварања и припремања рада за презнтовање, руководили су се установљеним критеријумима садржаним уобавештењу:
Ø Истраживање и унапређивање сопствене праксе,
Ø Усмереност на дете,
Ø Оријентација на процес истраживања,
Ø Примену савремених приступа васпитно-образовној пракси,
Ø Тимски рад ( учешће васпитача, стручних сарадника, родитеља и других одраслих и њихов дипринос истраживању)
Ø Самовредновање и вредновање васпитне праксе
Треба истаћи критички осврт васпитача на истраживање , нов начин на који се промовише васпитно-образовни рад на нивоу предшколске установе и локалне заједнице.
доцент др Живка Крњаја
Теме су биле разноврсне и обухватају све сфере интересовања васпитача и других учесника у дечјем развоју и презентоване су у одговарајућим просторима , на високом техничком нивоу у радној атмосфери као и централизованом техничком подршком домаћина скупа, чиме је постигнут висок ниво реализације презентација.
При избору радова васпитачи су узимали у обзир и поштовање препорука које су се
односиле на : мотиве за избор теме , ( кључни моменат ), дефинисање општих и посебних циљева и задатака, представљен начин развијања теме ( фазе кроз које се пролазило ), оствареним добитима за дете, за родитеља и за васпитача и наредне кораке у даљем развијању теме/пројекта. Општи утисак о радовима који су презентовани на овогодишњим сусретима је:
Број приспелих радова је разноврснији у односу на прошлу годину,
За сваку похвалу је учешће на Конкурсу установа које су се први пут пријавиле као и установа из мањих средина из Србије ,
Остварен је видан напредак у техничкој обради пријављених радова.
Једна од радионица
Доминирале су теме из области екологије, а мање је радова који се могу применити у раду са децом млађег узраста. Уочени су различити приступи разраде пројеката у односу на узраст деце, група и сл..( иста тема са различитим захтевима и разрадом).
Анализом тема смо закључили да је велики број радова настао заједничким радом васпитача у установама , што претпоставља добру основу за развој сарадње, размене искуства и знања као и критичког преиспитивања међу колегиницама . Велики број радова је остварених кроз сарадњу предшколске установе и локалне заједнице, што је добар показатељ отварања усатнове према средини која је окружује и у којој живи. Запажено је да је мали број радова заснован на избору истраживања која настају у свакодневном животу деце и васпитача у вртићу, што нам указује на то да васпитачи своју свакодневну праксу мање виде као значајно подручје истраживања и тиме умањују могућности унапређивања своје праксе.
Да бисмо подстакли васпитаче да се баве истраживањем сопствене праксе, ангажовали смо наше цењене сараднике, стручњаке за предшколско васпитање и образовање са филозофског факултета да изврше анализу свих радова који су пристигли до новембра, 2010.
Организациони одбор
„Катедра за предшколску педагогију Филозофског факултета се укључила у анализу пријављених радова у намери да подржи професионални развој васпитача као истраживача своје праксе.
· Спроведене анализе нису биле усмерене на процену квалитета приказаних
активности већ на сагледавање истраживачке димензије праксе васпитача. Добијени подаци искључиво указују колико су приказане активности васпитача заиста истраживачке и не доводе у питање да је, верујемо, највећи број тих активности пример добре праксе.
· Будући да се анилза истраживања васпитача заснивала на писаним приказима и
видео презентацијама, она неминовно одражава и умеће васпитача у коришћењу ових медија и утицала је на слику коју ми добијамо о активностима и која би вероватно била другачија да смо пратили сам процес истрживања.
· Добијени подаци нису усмерени на критику односа васпитача према
сопственој пракси, него их сагледавамо као могућност заједничког доприноса професионалном развоју васпитача као истраживача своје праксе.
Под истраживањем практичара подразумевамо истраживања у којима практичари одређују проблеме истраживања у контексту властите праксе, одређују методе, систематски прате и анализирају податаке истраживања, истовремено преиспитујући полазишта и мењајући своју праксу. Васпитачи као истраживачи: отварају питања која су важна за њих, децу и остале актере васпитне праксе; прикупљају и анализирају податке, укључујући сопствена запажања и размишљања о тим питањима; испитују своје претпоставке и уверења; артикулишу своје теорије о образовању; разговарају о својим истраживањима са својим колегама како би проверили ваљаност својих закључака и интерпретација података; разговарају о својим закључцима са децом и родитељима; размењују искуство са својим колегама на сусретима и конференцијама; пишу о својим истраживањима, учествују у интернет комуникацијама и онлине форумима о истраживањима праксе.
На основу добијених података анализе идентификовали смо три модела
истраживања праксе.
У првом моделу, који је највише заступљен, разлози за покретање пројекта су теријске поставке, потребе релизације програма, програми обуке и екстерне иницијативе. Циљеви истраживања су доминантно циљеви у односу на друге, пре свега децу, и у незнатном броју примена програма обуке. Процесна димензија истраживања у овом моделу испољава се кроз: планирање сведено на унапред испланиране активности или одсуство плана; нема развојности већ само примена појединачних активности; нема проблематизовања ни интегрисања јер су активности једнократно примењене. Документовање је у функције репрезентације, а евалуације нема или је сведена на субјективну процену. Препозната добробит у овом моделу се своди на пројектовану добит, изједначеност са циљем или псеудо добит.
У другом моделу разлози за покретање пројекта су претходна искуства у односу на децу, садржаје, контекст, властити рад. Циљеви су везани за увођење новина у погледу садржаја, метода и средстава. Процесна димензија истраживања у овом моделу испољава се кроз: постоји оквирни план активности; развојност се огледа у постојању корака у истраживању или проширивању на друге активности; наводе се проблеми, али доминантно техничке природе, без начина њиховог разрешавања; интегрисање у праку се своди на понављање активности са другим учесницима, у другом окружењу или на другим садржајима. Документовање је у функцији развоја активности, а евалуација је сведена на интерпретацију. Сагледавање добити се базира на процени.
У трећем, најмање заступљеном моделу, разлози за покретање пројекта су доминантно везани за преиспитивање праксе и у незнатном проценту за лични афинитет васпитача. Циљеви су везани за преиспитивање праксе, промену односа међу актерима (деца, родитељи, колеге) и професионални развој. Процесна димензија истраживања у овом моделу испољава се кроз: постављање плана истраживања; развојност се огледа у преиспитивању и редефинисању; сагледавају се и разрешавају проблеми као део процеса истраживања; надоградња и даљи развој је начин интегрисања истраживања у праксу. Документовање је у функцији процеса преиспитивања и евалуација је део процеса истраживања. Добит се сагледава на основу евалуације. “, рекла ја доцент др Живка Крњаја, члан комисије за одабир радова, чијим речима и завршавамо:
„Бити истраживач сопствене праксе није питање само личне спремности, нити само одговорност васпитача. То је дуготрајан и континуирани процес који подразумева подршку васпитачима кроз одговарајућу политику професионалног развоја, подршку у непосредном радном окружењу, повезивање са образовним и научним институцијама и спремност свих да се кроз тај процес учимо шта значи бити истраживач и изградјујемо као истраживачи.“
То је пут за промене које искључиво зависе од васпитача као директних носилаца васпитно образовног процеса.
Слободанка Радосављевић ,
председник Савеза васпитача